Imovina narodnih poslanika *

Imovina narodnih poslanika

Narodni poslanici u Skupštini Republike Srbije su predstavnici svih građana. Oni nas predstavljaju, donose zakone za nas i u naše ime i nama, građanima, odgovaraju za svoj rad. Zato je važno da pratimo njihov rad u Parlamentu, jer smo mi njihovi „šefovi“.

Prijava imovine

Narodni poslanici su dužni da prijavljuju svoju imovinu Agenciji za borbu protiv korupcije, u skladu sa Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije.

Narodni poslanici su dužni da u roku od 30 dana od dana izbora, postavljenja ili imenovanja podnesu Agenciji za borbu protiv korupcije izveštaj o svojoj imovini i prihodima.

Narodni poslanici su dužni da podnesu Izveštaj najkasnije do 31. januara tekuće godine sa stanjem na dan 31. decembra prethodne godine, ukoliko je došlo do bitnih promena u odnosu na podatke iz prethodno podnetog Izveštaja. Bitnom promenom smatra se svaka promena podataka čija vrednost prelazi iznos godišnje prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji.

Izveštaji narodnih poslanika


Koliko zarađuje prosečan narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije u skladu sa podnetim Izveštajima?

Imovina narodnih poslanika, po zakonu, mora biti javno dostupna. Svi građani imaju pravo da budu upoznati koliko narodni poslanici zarađuju, kolika je njihova imovina i kako se menja kroz vreme.

Aktuelni saziv
(2014 - )


Da li svi narodni poslanici zarađuju podjednako?

Na grafikonu možete pogledati podatke koji prikazuju plate 250 narodnih poslanika aktuelnog, Desetog skupštinskog saziva, praćene kroz izveštaje od 2010. godine do današnjeg dana.

Dužnost svih građana jeste kontrola rada narodnih poslanika – naših predstavnika, koji su na tu funkciju izabrani zahvaljujući našim glasovima. Važno je da svi građani budu upoznati i sa finasijskim izveštajima narodnih poslanika, kako bi imali mogućnost stalne kontrole da li njihovi predstavnici zaista zastupaju njihove interese ili svoju poziciju koriste kako bi stekli višestruke benefite.

Tekući i prethodni skupštinski saziv – poređenje


Da li postoje razlike u primanjima ukoliko uporedimo aktuelni i prethodni saziv?

Grafikon u nastavku pokazuje da prosečan narodni poslanik u Desetom skupštinskom sazivu zarađuje …. RSD mešečno, dok je u prethodnom sazivu ta suma iznosila …. RSD mesečno.

Aktuelni, Deseti skupštinski saziv, formiran je 16. aprila 2014. godine, nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanih mesec dana ranije. Prethodni, Deveti saziv, formiran je 31. maja 2012. godine, nakon redovnih parlamentarnih izbora.

Nakon izbora u Parlament je izabrano 110 novih narodnih poslanika, koji nikada nisu bili na toj funkciji.

Vlast VS Opozicija


Na uporednom grafikonu pogledajte koliko u proseku zarađuju predstavnici vladajućih, a koliko predstavnici opozicionih stranaka.

Da li postoje razlike u zaradama između predstavnika vlasti i opozicije? Da li promena političke pozicije i učešće u vlasti nužno dovodi i do imovinske promene?

U aktuelnom, Desetom skupštinskom sazivu skupštinsku većinu čine predstavnici Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije, Partije ujedinjenih penzionera, Jedinstvene Srbije, Nove Srbije, Srpskog pokreta obnove – Demohrišćanske stranke Srbije i Socijaldemokratske stranke Srbije. Sa druge strane, predstavnici opozicije su članovi Demokratske stranke, Socijaldemokratske stranke, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije, Lige socijaldemokrata Vojvodine, predstavnici manjina: SDA-PDD i SVM, kao i 4 samostalna poslanika.

Rodna struktura


Šta nam govore podaci ukoliko uporedimo prihode narodnih poslanica i poslanika? Koliko zarađuje prosečan narodni poslanik a koliko narodna poslanica? Da li postoji finansijska ravnopravnost?

U aktuelnom, Desetom skupštinskom sazivu sazivu nalazi se 85 narodnih poslanica, što čini udeo žena među poslanicima od 34%.

Prema podacima Interparlamentarne Unije, objavljenim 1. decembra 2014. godine, Srbija se nalazi na, visokom, 25 mestu od 189 zemalja, u pogledu broja žena u parlamentu. Ukoliko uporedimo sa drugim, evropskim zemljama, Srbija se, u odnosu na ovaj kriterijum, nalazi ispred Italije, Ujedinjenog Kraljevstva, Švajcarske i Francuske.

Ovo je drugi skupštinski saziv u kome je realizovana kvota propisana zakonom, i žene beleže udeo od preko 30% u poslaničkim mestima.

Poslanička grupa


Na grafikonu u nastavku pogledajte prosečne prihode narodnih poslanika po poslaničkim grupama kojima pripadaju?

Da li najveće prosečne prihode imaju stranke koje su na vlasti, ili dato pravilo ne mora nužno da važi?

U aktuelnom skupštinskom sazivu 250 narodnih poslanika su predstavnici 12 poslaničkih grupa i 4 samostalna narodna poslanika.

Poslanička grupa je poseban organizacioni oblik rada Narodne skupštine koji obrazuju narodni poslanici iste ili različitih političkih stranaka ukoliko ima minimalni, Poslovnikom Narodne skupštine utvrđeni, broj članova (najmanje pet narodnih poslanika). Ima predsednika i zamenika predsednika. Narodni poslanik može da bude član samo jedne poslaničke grupe.

Starosna struktura


Koliko zarađuju najmlađi a koliko najstariji poslanici? Da li iskustvo u godinama istovremeno donosi i veću zaradu?

Grafikon u nastavku daje odgovore na ova pitanja i na njemu možete pogledati prosečne plate narodnih poslanika u odnosu na njihovu starosnu dob.

Trenutno, najveći broj narodnih poslanika u Skupštini Repulike Srbije ima između - 50 i 59 godina - 72 narodna poslanika. Najmlađi narodni poslanik ima 25 godina, dok najstariji ima 86 godina.

Grupa poslanika koji su stariji od 60 godina broji 50 poslanika, dok grupa poslanika mlađih od 30 godina broji 8 poslanika.

Profesije narodnih poslanika


Grafikon u nastavki daje pregled prosečnih primanja narodnih poslanika u zavisnosti od profesije iz koje dolaze.

U aktuelnom sazivu najveći broj narodnih poslanika dolazi iz ekonomske i pravne profesije. Zatim slede doktori, inženjeri i profesori. Najmanji broj narodnih poslanika su studenti.

Narodni poslanici, kao zastupnici svih građana, imaju dužnost da u međusobnoj debati učestvuju u procesu donošenja odluka koji se odnose na celu državu i društvo. Dužnost poslanika je da ozbiljno i kvalitetno proučava sva postavljena pitanja i sva predložena rešenja. Ove obaveze i dužnosti zahtevaju od narodnih poslanika i kvalitetno formalno i neformalno obrazovanje.

Poslanici koji zarađuju manje od zarade prosečnog narodnog poslanika


Prosečan narodni poslanik/ca u Narodnoj skupštini Republike Srbije, u ovom sazivu zarađuje 124.219 dinara.

Na grafikonu u nastavku pogledajte koji narodni poslanici zarađuju manje od prosečne zarade?

Poslanici koji zarađuju više od zarade prosečnog narodnog poslanika


Na grafikonu u nastavku pogledajte koji narodni poslanici zarađuju više od prosečne zarade?

Analiza

Istražite i poredite primanja narodnih poslanika po kategorijama u nastavku.


Poslanice Poslanici


Vlast Opozicija

Saziv:

2008-2012 2012-2014 2014-

Poslaničke grupe:

Sve poslaničke grupe SPS DS SNS PUPS SDS-ZZS-ZS SDS JS LSV NS SVM SPO-DHSS SDA-PDD SP

Profesije:

Sve profesije Inženjer Ekonmista Lekar Penzioner Politikolog Pravnik Preduzetnik Profesor Profesor univerziteta Student

Rekonstrukcija Vlade koju je predvodio Mirko Cvetković

Rekonstrukcija Vlade koju je predvodio Ivica Dačić

Formiranje Devetog skupštinskog saziva

Formiranje aktuelnog, Desetog skupštinskog saziva

O projektu



  • Opis projekta

    Sajt je nastao u okviru projekta Open Data Academy 2015. Open Data Projekat nastao je kao rezultat mnogobrojnih promena i razvoja na polju otvorene vlade, uzimajući u obzir potrebe civilnog društva. Rezultati rada na Open Data Academy treba da učine dostupnim napredne alate za upravljanjem podacima, svim građanima, novinarima, istraživačima i zainteresovanoj javnosti.

  • Cilj projekta

    Cilj projekta je mapiranje podataka koji su dostupni na sajtovima vladinih i nevladinih institucija, unapređenje veština upravljanja podacima kao i izrada novih, naprednih alata za njihovo korišćenje.

  • Saradnja

    Projekat je sproveden od strane ACTION SEE Mreže, koju čine UG Zašto Ne (Bosna i Hercegovina), Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost CRTA (Srbija), Metamorfozis (Makedonija) i Centar za demokratsku tranziciju (Crna Gora).

  • Budite
    deo
    naše priče!

Kontaktirajte nas